Božo Grubić

16. avgust 2023. kasno popodne. F1B. Svetsko prvenstvo, Francuska!
Fly-off.
50 od 109.
Ogroman pritisak. Fokus, fokus…
Startno mesto 29, Slavko uz mene. Postavili smo se na liniju 25 m na vreme. Model – ORCA, elektronika Sidus, stalak, motalica guma i ja. Max 360. Bojan negde niz startnu liniju – oko 35. pozicije.
Nervoza – ne teče kako je najavljeno, prvo odlganje starta zbog rasporeda merilaca. Gubi se vreme. Pritisak raste.
Kada bi Kaća bila tu!
Novo odlaganje, podiže se maksimum na 480 sekundi i daje vreme da se izvrše podešavanja tajmera – trk po programator. Potom novo odlaganje zbog zakretanja startne linije prema vetru koji je polako slabio. Već ulazimo u sumrak. Pridružio nam se Živa. Odlazim po šrafciger i „otpuštam“ horizontalac. To isto se spremao Slavko da uradi i bez mene!? Bilo je jasno da idemo odmah, pre zahlađenja i povećanja vlage u vazduhu, prva guma iznad 1,6 moment, početkom četvrtog minuta izbacujem model!

Skoro vertikalno, vrlo dobar prelaz iz bant faze u prvi zaokret spiralne putanje! U poslednji zaokret ulazimo bez kolebanja – guma dobro „vuče“. Izlaz pravo uz vetar, krilo dole, blago desno u zaokret, staju elise – tačno gde treba!
Kompletna putanja vrlo dobra!

Ostalo je bio slobodan let!

U toku trećeg minuta leta odlazim na poziciju 25 m gde mi je bio stalak i motalica, kolena spuštam na zemlju, uranjam lice u šake i čekam.

A moglo je biti ko zna kako da timski nismo „odigrali“ moj 7. start. Baš „odigrali“! Na startu sam bio drugi iza Bojana, na vreme. Pozicija krajnje „nezgodna“ start broj 3. vetar duva niz startnu liniju, brzinom većom nego u bilo kom trenutku tog dana – od nas pa ka poziciji 38! Sve nam se događa iza leđa. Ispred nas više nikog na startu – samo trake. Vreme teče. Do nas Kanađani za svog takmičara prate termo sonde na dva tableta. Niz liniju poleću neki modeli ali daleko. Čekamo.

Kanađani kreću – imali su „obećanje“ oba tableta. Krenuo sam. Na predlog Toze spuštam model, ali mahinalno pokrećem tajmer, model u ruci, kreću elise, kače kažiprst leve ruke – krv! Skidam taj motor, motam novu gumu. Nema momenta koji želim. Još jedan krug i – prasak. Daj treću gumu. Nije ni ona izdržala – bar ne ono što sam želeo. Ostao sam bez gume!
Srušio mi se svet! „Pojeo“ sam dobar deo vremena. Iza mene još treba da startuju Toza i Slađa. Krećem, kao zombi, ka našem kampu, neka lete oni, meni treba bar 5 minuta da kompletiram bar dva motora na polucevi, rolnice, sidro… Slavko dovikuje „Stani, gde ćeš, vrati se!“, Toza: „Imaš našu gumu, uzmi i motaj“ i dodaje: „Ali, molim te, samo 5% manje namotaja“.
I odradismo maksimim!
Potom njih dvoje u samo 9 minuta napraviše uspešne letove!
Uspeli smo!

A da nismo imali kompatibilne polucevi, sidra i rolnice?

Pre nekoliko godina smo se dogovorili da, pored ovih elemenata, budu iste baterije na GPS-u i elektronskim tajmerima po kapacitetu i dimenzijama i sa istim konektorima, isti tip predajnika (sa istim konektorom) i prijemnika GPS – da bismo mogli podržati jedan drugog. To se pokazlo strateški ispravnim dogovorom!

Po potpunom mraku, na tehničku kontrolu, Toza, Slavko i ja, pred vratima cela reprezentacija, prva čestitka rukovodioca kontrole, pa celog našeg tima!
Naš trijumf!
Pozivam telefonom Kaću, radujemo se zajedno!

I, što naš narod kaže, „svakog čuda tri dana dosta“, ostaje, samo, da se ja probudim – još uvek sanjam!