МИД аеропрофили за Ф1А једрилице

Слободан Мидић

Овде су представљена три најчешће коришћена МИД профила за крила Ф1А једрилица:

* МИД 102 Н (корен крила)             * МИД 102tip Н (врх крила)
* МИД 103 Н (корен крила)             * МИД 103tip Н (врх крила)
* МИД 117 Н (корен крила)             * МИД 117tip Н (врх крила)

Слово „Н“ у ознаци профила значи да је профил испитан и редизајниран, да су учињене мале корекције у облику профила углавном око носа и излазне ивице. То је дало за резултат бољи контунуитет линија полара профила, без пикова или дисконтинуитета, те су тако профили обновљени.

Пошто су Ф1А модели лаки они лете малим брзинама, па се струјање ваздуха око профила у слободном лету дешава у критичном пољу преласка ламинарног у турбулентно стање. Да би се предупредило спонтано одвајање ламинарног граничног слоја од горње површине крила (што би довело до наглог скока ваздушног отпора у кретању профила) примењени су код свих ових профила на горњој површини крила на 50% тетиве крила турбулатори који присилно претварају ламинарно струјање ваздуха у турбулентно, што омогућава струјаним линијама да се поново приљубе уз површину крила. Ти турбулатори постављени су дуж целог распона крила и обично су струне од најлона дебљине 0.3-0.4мм или пластичне трачице 0.35х1.5мм. Један турбулатор је довољан. Постављање турбулатора ближе нападној ивици повећава ваздушне отпоре у лету и смањује финесу модела, јер тада модел брже губи висину. Без турбулатора сви горе наведени профили били би врло лоши за летове као Ф1А крила.

Рејнолдсов број карактеристичан за струјање ваздуха око крила код Ф1А модела у мирном планирајућем лету износи Re=40000 и стога се за сваки профил за Ф1А класу модела даје полара профила за тај број (без димензија).

Сем тога важна полара профила је и за Рејнолдсов број Rе=200000 или Rе=200к, јер она карактерише профил за вертикални хитац при избацивању модела са вучне узице дужине 50м, брзином од 50м/с. Добар показатељ профила је да та полара има што мањи коефицијент отпора Cdо при нултом узгону Cl=0.

Даље побољшање особина профила постиже се израдом крила са флапсовима који могу да се подижу и спуштају до одређених углова помоћу погодних серво уређаја уграђених у крилима (или ређе у трупу). Флапсови су заправо закрилца крила, која представљају ротирајуће делове површина излазне ивице профила, ширине 25%-30% тетиве крила.

Флапсови ротирају око уздужних шарки крила, обично смештених на доњој површини крила. Из дијаграма полара флапсованих профила види се да при подизању флапса навише за -15 степени отпор профила Cdo при нултом узгону Cl=0 драстично пада на скоро половину вредности у односу на крило без флапса, што се користи за постизање што веће висине после отпуштања модела са узице приликом високог стартовања.

Са друге стране спуштањем флапса наниже за неки мали угао нпр. 5 степени, повећава се kривина профила и модел боље пење у термичком стубу ваздуха.

Да би се све те додатне могућности флапсованих крила добро искористиле мора се користити микропроцесорски тајмер који се мора зналачки испрограмирати према постојећим временским условима тог тренутка на такмичењу.

Главне карактеристике МИД профила дате су у табелама 1. и 2.

 

Koordinate MID 102 N

 

Koordinate MID 102 tip N

 

Koordinate MID 103 N

 

Koordinate MID 103 tip N

 

Koordinate MID 117 N

 

Koordinate MID 117 tip N